Finalborgo, najautentičnije ligurijsko mesto po atmosferi

Koliko vas je čulo za Finalborgo? 

Jedno od najlepših sela Italije, Finalborgo,  srednjovekovno selo bogate istorije, raskoš u obliku suze, zaključano  unutar zidina podignutih u 12. veku, odiše nostalgijom i atmosferom dolče vita.

Ljupki Finale Ligure

Neka vrsta razdraganosti i karnevalske atmosfere osećala se na šetalištu pored mora u Finale Ligure. Petak, pijačni dan u ovom gradiću i tezge prepune raznoraznih đakonija, od sireva, maslina, domaćih suhomesnatih proizvoda, preko voća, povrća, aromatičnih začina, do garderobe, raznoraznih sitnica za kuću i antikviteta, očekivan su prizor.

Samo 100 metara dalje, na glavnom trgu, mir i tišina, tek poneki slučajni prolaznik, sunce upeklo, sat pokazuje simboličnih 11.55. Skele postavljene na Crkvi Svetog Jovana Krstitelja koja se renovira, sprema se gradska fešta posvećena ovom svecu, pa se mesto ukrašava, kiti.

Želela sam da zaobiđem gužvu, okupam se, prosušim i nastavim dalje. Lokalni autobus, poluprazan, jedini sam stranac. Simpatične bakice, vrlo srdačne, kažu mi da se ne brinem, duhoviti vozač se samo šalio, naš bus ne ide u Monte Karlo nego u Finalborgo.

I dodaju da sutra obavezno dođem na obeležavanje gradske slave, biće to praznik za ceo grad i njihove goste, svi su dobrodošli!

Autentični Finalborgo

Dok je Finale Ligure pravo primorsko letovalište sa svim turističkim sadržajima, Finalborgo, samo par kilometara dalje, potpuni je kontrast. Jedno od najlepših sela Italije, pravo srednjovekovno selo bogate istorije, u obliku suze, zaključano unutar zidova podignutih u 12. veku radi odbrane od Saracena.

Najautentičnije ligurijsko mesto po atmosferi, živi svoj dolče vita unutar ovih zidina. Ekspresivni, široki osmesi ljudi, gestikulacija, srdačnost, nema žurbe. Život ovde opušteno teče svojim tokom. Sve je tako jednostavno, lepo i pomalo nostalgično.

Dan je bio vedar, nebo je bilo plave boje, bez ijednog oblačka, žaluzine zatvorene zbog vrućine. Sunce je pržilo, a samo malobrojni entuzijasti, uglavnom alpinisti, arheolozi i drugi zaljubljenici u prirodu, prolazili su na biciklima kroz stari grad. Na putu ka dvorcu nisam srela baš nikoga.

Osluškujem… Atmosfera dolče vita oseća se u vazduhu. Čuje se zveckanje pribora za jelo, pojačan ton televizora (jedan od retkih tragova savremenosti), miris sosa od paradajza, sira i bosiljka. Šareni bicikli parkirani su pored kuća, veš se suši na balkonima, a mačke lenjo protežu na basamacima. Nad selom bdi dvorac ni na nebu ni na zemlji…

 

Italija koju volim

To je Italija koju volim! Nema druge, nego sesti u tipičnu seosku kafanu gde jedu meštani i prepustiti se ukusima i mirisima ligurijske kuhinje: primo pjato, sekondo pjato sa salatom, kolači, na kraju kafa i liker! Ko izdrži, pričaće!

Dok Italijani tonu u popodnevnu dremku posle ručka, nastavljam istraživanje sela laganom šetnjom po brežuljkastom terenu (takva je Ligurija).

Ovo selo je pravo otkriće za mene, Italijani su ga sa ponosom preporučili. Nosi autentičan šarm, neobičnu energiju Ligurije, vreme kao da je stalo.

Dobro očuvano srednjovekovno istorijsko jezgro – ima svega, od gotike, preko rane renesanse do baroka: strmi lavirint seoskih ulica, prijatni trgovi (Garibaldijev trg, Trg Svete Katarine i Svetog Bjađa, zaštitnika mesta), nekoliko crkava.

O znamenitostima Finalborga, kao i galeriju fotografija, možete pogledati na: http://turismo.comunefinaleligure.it/en/finalborgo

Nisam očekivala da u ovako malenom selu naiđem na tako bogato ukrašenu crkvu kao što je enterijer Svetog Bjađa, oduzima dah, spolja izgleda skromno, a unutra neverovatno lepo.

Interesantno oslikane kuće, zgrade i palate sa bogatim lođama, spomenici kulture. Vredi obići Arheološki muzej sa zanimljivim freskama, zgradu Suda, originalnu iz 14. veka (naravno promenjena kroz vekove), oslikane gradske kapije (neke dobro očuvane, a neke zrele za restauraciju).

Nije bilo teško zamisliti kako je dvorac Svetog Jovana izgledao nekada, jer delovi masivnog tornja uzdizali su se nada mnom podsećajući na svoju nekadašnju moć.

 Carpe diem

Pošla sam nazad jednom kamenitom stazicom i tek kada sam se osvrnula primetila sam savršen pogled koji se pružao na Finalborgo, odeven u smele palete leta.

Zbunio me je prizor: svuda oko mene bilo je zelenilo, bujno mediteransko rastinje, crveni krovovi kuća, visoki tornjevi crkava, sa umetnutim komadima crvene, žute, ružičaste boje cveća. Tek trag azurne boje mora nazirao se u daljini.

Nisam se zamarala istorijskim podacima – kroz koju kapiju je španska kraljica Margarita prošla sa svojom decom ili ko je bio markiz Đovani del Kareto (marchese Giovanni del Carretto).

Želela sam samo da upijam atmosferu ovog autentičnog mesta, da zastanem, uživam u sitnicama, da pričam sa ljudima. Tragala sam za kutkom za opuštanje, za tišinom, tražila sam mesto za odmor, relaksaciju od svakodnevice.

Sasvim se slažem sa ovom rečenicom koju sam negde pročitala:

„Prokletstvo vremena je upravo u tome što retko uspemo da uhvatimo i proživimo trenutak, neponovljivost i punoću sadašnjosti, bez tereta prošlosti i neizvesne budućnosti“.

Ovde sam osetila taj trenutak: Carpe diem!

Ako se ove godine nađete u Liguriji krajem avgusta, obavezno posetite manifestaciju “Putovanje u srednji vek”, koja se održava u Finalborgu od 23. do 26. avgusta.

Video: https://www.youtube.com/watch?v=bpvpVxDrMpE

 

 

Autor: Rada Sević

Povezane objave