Филателија – Италијански морнари за српску војску

Пошта Србије објавила серију пригодних поштанских марака и вредносница под насловом „Италијански морнари за српску војску у Великом рату“, чији је аутор др Мила Михајловић.

Италијански морнари за српску војску у Великом рату

Интересантним поштанским маркама које се објављују на стогодишњицу завршетка Париске мировне конверенције, Поште Србије одају „почаст онима који су властити живот положили да би спасили стотине хиљада цивила и војника“.

О великој хуманитарној операцији и спасавању српске војске од стране италијанске морнарице у Великом рату, писали смо у чланцима:

http://pslanguagecafe.com/izlozba-fotografija-za-srpsku-vojsku-jedna-zaboravljena-prica-u-valjevu/ и http://pslanguagecafe.com/pulja-barleta-tamo-gde-se-cuvaju-tragovi-srpske-istorije/

Филателија – кратка историја и основни појмови

Увођење појма филателија везује се за круг француских сакупљача поштанских марака у другој половини 19. века.

Реч филателија је врло брзо ушла у све речнике и лексиконе и постала прихваћена, не само од оних који су се њоме бавили, већ и у свакодневном говору свих језика света. Из ње су настале и изведене речи које за основу имају „филатели”, од грчке речи philos – онај који воли, љубитељ:

  • филателија – бављење сакупљањем, чувањем, излагањем и проучавањем поштанских марака;
  • филателиста – онај који се бави сакупљањем поштанских марака;
  • филателистички – у значењу припадања овој делатности, као и многе друге речи, али се све оне односе на бављење филателијом у било ком облику.

Поштанска марка

Поштанска марка је стара више од 170 година.

6. маја 1840. године, прва поштанска мрака, познатија као „црни пени“ (марка од једног пенија, црне боје, са ликом краљице Викторије), уведена је у Великој Британији, чиме је отворен пут употребе овом „чудесном папирићу“ у наплати поштанских услуга.

Непосредно затим, већина европских и ваневропских земаља прихвата увођење поштанске марке, следећим редоследом: Швајцарска (Цирих, Женева) 1843, Бразил 1849. године, Баварска 1849. године, Француска 1. јануара 1850. године, Аустрија 1. јуна 1850, Пруска 1851 године, Русија 1857 године, Турска 13. јануара 1863. године.

Кнежевина Србија 1840. године отвара прве поште, када се уводе и први поштански жигови.

Поштански жигови

Законом о пошти, који је донет 1. маја 1866. године, званично је предвиђено да Правитељствујушћа књигопечатња (Државна штампарија) штампа и издаје поштанске марке, које су званично ушле у употребу као средство плаћања поштарине.

Када су у питању поштански жигови, они нису настали у једном тренутку и на једном месту. Њихова примена је условљавана убрзаним развојем и модернизацијом поштанске службе, отварањем нових пошта, као и све већом количином поштанских пошиљака у промету.

У сваком случају, поштански жиг је као средство рада поште, истовремено био и идентификациони елемент времена и средине у којој је коришћен.

Франкатурна намена

Поштанска марка је због своје распрострањености, колекционарске и пропагандне привлачности, временом прерасла своју првобитну франкатурну намену.

Постала је предмет посебне пажње поштанских управа, како у погледу њеног графичког и ликовног обликовања, тако и у погледу избора тема, садржаја и мотива.

На овај начин, поштанска марка је постала и национално обележје једне државе, јер се квалитетним обликовањем и начином израде,.

A још више избором и презентацијом тема и мотива, јавности – домаћој и међународној – скреће пажња на историјска, културна, научна, уметничка, спортска, па и привредна достигнућа једне државе.

Извор: https://www.posta.rs/

Povezane objave