Dubrovnik, grad od kamene čipke

Negde sam pročitala: Svi znamo turističke vedute Dubrovnika; one suncem okupane slike mora i kamena, s kojih tu i tamo izviruje poneki rascvjetali busen egzotičnog mediteranskog bilja.

 To je, kako Jure Kaštelan kaže, onaj jedini Dubrovnik od kamena i svjetlosti…  otvoreni dlan pod zvijezdama

Dubrovnik – istorija

Dubrovnik je uspeo kroz svoju istoriju da ostane pošteđen, vešto izbegavajući da da povoda za sukobe. Nije bio nikakav politički činilac, niti je imao političkih ambicija.

Dubrovčanima je razum bio iznad osećanja. Bili su dobri trgovci i u želji da dobiju što povoljnije uslove za rad oslanjali su se na onu silu koja je u datom trenutku bila najmoćnija na Balkanskom poluostrvu.

PogledTako su do 1205. godine priznavali vrhovnu vlast Vizantije, a od 1205. do1358. godine vlast Mletačke republike. Od 1358. do 1526. bili su pod zaštitom Ugarske. Da bi slobodno trgovali po srpskim zemljama, davali su vladarima Srbije poklone u novcu i svili.

Od 15. veka postali su vazali Turske. Eksploatacija rudnika u Srbiji i Bosni, kao i kapital od Mletaka, doneli su gradu glavno bogatstvo koje se vremenom uvećavalo. Sa materijalnim uzdizalo se i duhovno blagostanje.

Mnogi mladi plemići obrazovali su se u Veneciji i drugim gradovima Italije. Takođe, učitelji od ugleda iz zapadne Evrope održavali su nastavu u Dubrovniku. U gradu se posebno cenila sloboda, zahvaljujući kojoj je grad doživeo svoj kulturni procvat. 

Dubrovnik – grad od kamene čipke

Po legendi, Dubrovnik je podigao mladi slovenski kraljević Pavlimir. Nastala je simbioza romansko-slovenske kulture, koja je odlika celog jadranskog primorja. Dubrovnik je ime dobio od staroslovenskog imena za drvo hrast – dub. Hrastova šuma je nekada prekrivala okolno brdo Srđ.

StradunBelina ovog grada od kamena je omeđena brdom Srđ na severu i kristalno čistim Jadranskim morem na jugu. Struktura gradskog jezgra je detaljno i precizno isplanirana.

Veliki zemljotres 1667. godine je uništio znatan deo grada, a požari koji su naknadno usledili nalagali su izradu detaljnog urbanističkog plana. Objekti koji su se gradili morali su da budu od kamena, svaka kuća je imala po dva sprata i podsećale su po formi i obliku jedna na drugu. Ovo je odredilo pravac i širinu ulica, visinu krovova i veličinu prozora. Ista forma se očuvala i do današnjih dana. Primer je srce grada i glavno gradsko šetalište – Stradun. On impresionira svojom jednostavnom elegancijom. Sve gradske ceremonije, proslave i priče počinju ovde. Tu je žila kucavica Dubrovnika.

Gradske zidine

Gradske zidine Dubrovnika se ubrajaju u jedno od najlepših srednjovekovnih utvrđenja. Dužine su oko dva kilometra i sastoje se od kula, bastiona, trvđava i zidina koje okružuju grad. Podignute su početkom 13. veka i vremenom su pažljivo obnavljane i dograđivane. I ovde ništa nije prepušteno slučaju.

Sveti IvanDubrovnik

Najpoznatija kula kružnog oblika je Minčeta. Podignuta je u 14. veku. Sa njenih zidina se pruža najlepši pogled na grad. Nalazi se na severnoj strani grada i predstavljala je najbitniju odbrambenu tačku Dubrovnika. Ujedno je i jedan od simbola Dubrovnika, a možda i najlepša kula na svetu.

Masivna kruna dozidana na kulu predstavlja estetski element. Konstruktor je bio poznati zadarski vajar iz 15. veka – Juraj Dalmatinac.

Tvrđava Revelin okružuje gradsku luku na istoku i čuvala je istočni ulaz u grad koji se zove Ploče. Danas je u službi Dubrovačkih letnjih igara, kao idealna pozornica. Tvrđava Sveti Ivan smeštena je na jugoistoku i takođe je štitila gradsku luku.

Ovde je smešten Pomorski muzej sa bogatom kolekcijom pomorske dokumentacije, slika i predmeta. Dubrovčani su bili naročito ponosni na svoju flotu. Čuveni Akvarijum prikazuje bogatstvo flore ovog kraja i takođe se nalazi u ovoj tvrđavi.

Dubrovnik

 

 

 

 

 

 

Impresivna tvrđava Lovrjenac podignuta je na 37 metara visokoj litici na zapadnoj strani grada. Na njenom ulazu stoji natpis Sloboda se ne prodaje ni za kakvo blago sveta. U prošlosti su je zvali Gibraltarom Dubrovnika, zbog njene bitne odbrambene uloge.

Autor: Bojana Lazarević

 

 

Povezane objave