Dubrovčani u Valjevu kroz vekove

Sredinom petnaestog veka u Valjevu je živeo veći broj Dubrovčana, a najuglednije i poslovno aktivne zabeležile su dubrovačke arhivske knjige.

Dubrovčani u Valjevu

Bilo ih je kako iz plemićkih, tako i iz građanskih i pučkih porodica.

Nisu se Dubrovčani u Valjevu bavili samo trgovinom, nego i zanatima.

Godine 1499. u Valjevu je živeo i radio jedan zanatlija, Dubrovčanin, koji je izrađivao klobuke, kape od vune ili kadife, opervažene kožom od jagnjeta, kune ili vuka.

Postojanje samog trga, Valjevo, bez oslona na rudnička okna i posebno pominjanje starih zanatlija kožara i klobučara iniciralo bi zaključak da je valjevski kraj sredinom 15. veka predstavljao stočarsko-pčelarski rejon.

Da li je, na osnovu njihove građe, mogućno odrediti približno tačan broj Dubrovčana koji su bili stalno nastanjeni u Valjevu u srednjem veku?

Dubrovnik

Prvi značajan elemenat u procenjivanju obima rada i značaja trgovačke naseobine – broj stalno naseljenih Dubrovčana u prvoj polovini i sredinom petnaestog veka teško je tačno ustanoviti.

I to prosto zato što nije bilo razloga da se svi Dubrovčani beleže u knjige tekućih poslova Dubrovnika, pa su pak sačuvane knjige same kolonije.

A njih je verovatno bilo (već zbog registracije parničkih predmeta, podele troškova oko izdržavanja sveštenika i slično) slika o dubrovačkoj naseobini u Valjevu i o Valjevu uopšte izgledala bi drugačije.

Šta kažu podaci?

Staro Valjevo

Pa ipak, izvesni pouzdaniji podaci postoje, pa su u poređenja moguća. Za drugu deceniju 15. veka postoje nesumnjivi podaci o četrnaest nastanjenih Dubrovčana u Valjevu.

U periodu od 1418. do 1449. godine u koju spada i prva turska okupacija Srbije i za koji nema arhivskih promena, verovatno je ovaj broj mnogo oscilirao, a koncem 30-tih godina verovatno je došlo do povlačenja većeg broja Dubrovčana iz Valjeva.

Za godine 1449-1454 ima izričitih vesti o 47 stalno naseljenih Dubrovčana (ne računajući podnosioce tužbi), od ovog broja sedam otpada na vlastelu. Dakle, sredinom 15. veka bilo je preko tri puta više dubrovačkih podanika u Valjevu, nego tri i po decenije ranije.

Staro Valjevo – Most na Kolubari

S obzirom na to da su ovde uračunati samo oni koji su ubeleženi u arhivske knjige, a ne i njihove žene, deca, posluga i drugi članovi porodica, moglo bi se zaključiti da je broj Dubrovčana bio znatno veći.

Dubrovački trgovci

Na pitanje da li su Dubrovčani u Valjevu akcenat u poslovanju davali uvozu ili izvozu roba, dr Hrabak odgovara da je u prvo vreme, od kraja 14. do sredine 15. veka, tržište rada dubrovačkih trgovaca bilo na prodaji – uvozu robe.

Tek kasnije, kad je evropska manufaktura jasnije zatražila sirovine sa Balkana, u prvom redu razne kože, vunu, ćebad, izvoz će postati značajna stavka i u trgovini Dubrovčana u Srbiji.

Staro Valjevo – Hotel Sekulić

U prvoj polovini 15. veka možda je iz valjevskog kraja konjukturni bio izvoz voska, koji se u Italiji dosta tražio. Nakon pada Valjeva pod tursku vlast, Dubrovčani, za izvesno vreme, nisu odlazili u Mačvu i valjevski kraj jer su putevi bili nesigurni, a prepadi česti.

Kuda su se i kada rasprštali Dubrovčani iz Valjeva, teško je tačno ustanoviti. Izgleda da su se povukli u velike naseobine kao što je bilo Novo Brdo ili možda Rudnik, a najpre možda i u susedne podrinske rudnike Srebrenicu, Crnču i Zajaču.

Bilo kako bilo, tek dolaskom Turaka i jačanjem njihove vlasti, dubrovački trgovci se povlače iz Valjeva, nestaje njihova naseobina na obalama Kolubare i Gradca.

To ne znači da prestaju poslovni dodiri i veze između Valjeva i Dubrovnika. Sredinom 17. veka u Valjevu je bilo već snažnih domaćih muslimanskih trgovaca. Kao trgovci iz susedne Bosne, oni su u doba kondijskog rata dolazili sa svojim proizvodima u Dubrovnik i tu stupali u poslove sa Mlečanima.

Dubrovnik – ulice starog grada

Najpouzdaniji izvozni artikal valjevskog kraja u to vreme bio je vosak, koji se tada izvozio iz još nekoliko gradova u Srbiji. Za vreme austrijske okupacije severne Srbije, u valjevski kraj, na putu za Beograd ili iz Beograda, dovozili su neki dubrovački i hercegovački trgovci u to vreme iz Valjeva su odvozili vosak.

Izvor: tekst Bogumila Hrabaka, istoričara, univerzitetskog profesora

Odlomak iz knjige “Tešnjar kroz tri veka”

Foto: valjevo.rs

Povezane objave