Dolazi nam Vesna na vetrovitim Stribogovim krilima

Život samo što se nije vratio u prirodu, a i ljude. Već smo svi pomalo nestrpljivi da udahnemo mirise rascvetalih trešanja, narcisa i ljubičica, osećamo i telom i dušom da je vreme da počne novi ciklus – samo nekoliko dana deli nas od prolećne ravnodnevice i početka najradosnijeg godišnjeg doba.

Da će brzo proći, to jest proleteti, već mu samo ime kaže, ali u tom imenu je i osećaj lakoće, razdraganosti i večita čovekova želja da se vine u visine i sagleda svet očima sokola. Više ćemo uživati i u posmatranju ptica koje će u mnogo većem broju i raznolikosti vrsta proletati našim nebom.

Najdraža boginja Vesna

Vratiće nam Stribog na svojim krilima najdražu boginju – Vesnu, a taj isti povetarac nosiće i nas mnogo bržim koracima kroz naredni deo godine, leteće nam i misli kojekuda. Videćemo bolje i dalje, jer će nam vidici biti obasjani, lakše ćemo se odlučivati, više se kretati, putovati, samim tim bićemo brži i hrabriji.

U korenu proleća je takođe i leće ili sočivo, opet naziv usko povezan sa vidom i svetlošću.

Stari Sloveni su verovali da boginju proleća čuva i ponovo među ljude dovodi bog vetra i vazduha, moćni Stribog. Lako je razumeti zašto su naši preci toliko voleli Vesnu, koja je posle duge, teške i gladne zime donosila obilje sunca, hrane i svetlosti. Prema nekim tumačenjima, u korenu reči vesna nalazi se staroindijska reč vessvetlost. Za početak ćemo proslaviti što je dan konačno sustigao noć po trajanju i sada ćemo uživati u njemu sve više i duže.proleće vrelo

Ovi prelomni datumi, graničnici godišnjih doba, uvek su imali naročit magijski i obredni značaj. Ne vezuju se tek tako i oni najsvetliji i oni najmračniji zabeleženi rituali i okupljanja baš za ove datume, znači da su to saborni dani u prirodi kada se koncentrišu neke naročite sile i iskonske snage, na koje su ljudi zaboravili i odvojivši se od prirode zalutali u užurbanosti modernog doba.

Svojim dolaskom Vesna pobeđuje Morenu, boginju zime i smrti, donosi opojne mirise, životodavnu snagu i novi početak.

Ruski jezik sačuvao je uspomenu na ovu slovensku boginju najbolje što se može zamisliti, jer se na ruskom proleće kaže весна. Istovremeno, ova reč označava i mladost, opisujući tako na najlepši način sve karakteristike ovog doba godine.

Tragovi ovih pradavnih verovanja ugrađeni su danas u naše pravoslavne običaje, pa nas i dalje čuvaju i brane od mraka i hladnoće. Zato verujem da treba da ih osvetlimo i osvestimo, jer ne možemo ići dalje ako ne vidimo odakle smo krenuli.

Lazarice

U srpskim obrednim lirskim pesmama – lazaricama, naći ćemo brojne tragove pradavnih verovanja. Ove pesme imenom se vezuju za priču o Isusovom oživljavanju Lazara, čime se ispunjava simbolika buđenja i ponovnog rođenja, ali njihov sadržaj seže mnogo dalje u plemensku prošlost. Tako je i Vesna svojim dolaskom lečila, udahnjivala život u skupljena pluća ljudi, životinja i biljaka, pobeđivala Morenu i sa njom smrt.

Pogledajte kako u samo tri savršena stiha narodni pevač čuva uspomenu na Vesnu koja stiže na Stribogovom povetarcu:

Soko leti visoko,

Krila drži široko,

Pod krila mu devojka.

lazarice

I još jedna lazarica:

Oj, ti, Vide, Vidoje!

Naš ti slavni župane!

Podran, Vide, urani

Na te vode studene,

Na Moriša lađana,

Onog srpskog bistrana,

Gde no cure dolaze,

Svoje vence bacaju,

Svoje vence i cveće

Za vojnima puštaju.

Cure vodu mutile,

Puta tebi pomele,

Da ne ideš, Vidoje,

U te zemlje daleke,

U te bore Trasila,

Gde se rode kraguji,

Gde se rode te utve,

Šestokrili utani.

Ova lazarica čuva uspomenu i na boga Vida, ranije Svetovida, a povezanost sa vidom i svetlošću je očita, kao i u prvoj pesmi, jer nema oštrijeg vida i boljeg oka od sokolovog.

Branka Tarbuk

Povezane objave