Đurđevdan – jedan od najlepših prolećnih, hrišćanskih praznika

Ево нас пред једним од најлепших пролећних, хришћанских празника, за који се везују бројна веровања и лепи обичаји.  Ђурђевдан је по бројности породица које га обележавају трећа слава код Срба

Ђурђевданак – хајдучки састанак

Ђурђевдан је од давнина имао посебан значај, јер овај дан дели годину на две половине – зимску и летњу. Од њега почиње летња, плодна и топла половина, па су се зато на овај дан почињали послови, договарало, уговарало. На Ђурђевдан су се и поново после зимовања код јатака окупљале хајдучке дружине и настављале своје походе и оробљавања Турака.

Ђурђевдан –  трећа слава код Срба и највећа ромска слава

Ђурђевдан је по бројности породица које га обележавају трећа слава код Срба, после Никољдана и Јовањдана. Слави се у спомен на једног од првих хришћана који је страдао за своју веру, римског војника Георгија из Кападокије. Након признања да је хришћанин, цар Диоклецијан ставио га је на најстрашније муке.

Гледајући његово трпљење и сама царица Александра поверовала је у Исуса Христа, па је цар наредио да их заједно одведу на губилиште. Она је издахнула на путу, када је застала да се одмори, а Георгије је изгубио живот 23. априла по старом или 6. маја по новом календару. Спомен на име Светог Георгија обележава се и током зиме, 16. новембра, на дан када је обновљен Храм Светог великомученика Георгија у Лидији, где је положено његово тело, а Срби га прослављају као Ђурђиц.Đur

Представа на иконама коју данас најчешће можемо видети јесте како Георгије убија аждају, при чему аждаја (или аждаха) симболизује многобожачку религију која је и званично напуштена убрзо после Георгијевог стадања, тачније 313. године, десет година после његове смрти. На неким сликама налази се и женска прилика, царица Александра, чија појава симболизује младу хришћанску цркву.

Ђурђевдански уранак

Народ је у свом духу сплео многе легенде око имена овога свеца, а чињеница да се његово име спомиње и обележава међу бројним народима, не само православним, овоме је додатно допринела. С обзиром да се слави у пролеће, народ је уз овај празник везао снажну биљну симболику, па је обичај да се на Ђурђевдан плету венчићи од цвећа који се каче на улазна врата, са жељом да донесу радост, плодност и благостање у дом.

У појединим деловима Србије се праве крстови од леске или плете врбово пруће. Раније се у великом броју ишло на ђурђевдански уранак, а овај празник био је посебно важан за младе девојке, јер се веровало да на тај дан посебно делују добре љубавне магије. Један од лепих обичаја било је умивање водом у коју је потопљено цвеће – за лепоту, здравље и свежину, бацање цвећа низ воду, све у сврху призивања напретка, благостања и плодности.

Ђурђевдан нарочито свечано обележавају и Роми, што само потврђује у којој мери је овај празник везан за буђење природе и нове почетке.

Више података наћи ћете на страници: http://www.spc.rs/sr/sveti_velikomucenik_i_pobedonosac_georgije

Свима који славе желимо срећну славу и да прославе у здрављу и весељу!

Бранка Тарбук

 

Povezane objave