Чувена српска ракија – омиљено пиће и бренд Србије

Има много ствари по којима је Србија позната у свету, једна од њих је надалеко чувена српска ракија – шљивовица.

Наша бурна историја, богат допринос ширењу хришћанства, бројни умни људи из разних области науке, из културе и уметници, вредни и узорни спортисти…

Ту су културни споменици од праисторије, преко Римског царства, српске средњовековне културе која је за собом оставила изузетно вредне цркве и манастире, до споменика из борбе против фашизма…

И још пуно тога.

 

Шљивовица – омиљени бренд Србије

По чему страни гости памте Србију?

Понајвише по гостољубивости наших људи и по малим знацима пажње. Одвајкада се гост, путник намерник, дочекивао с медом или слатким од воћа, и ракијом. И тај први тренутак остаје у сећању и – ракија.

Најомиљенија и најпознатија ракија из Србије свакако је ракија од шљива – шљивовица, позната и као српска шљивовица. Производи се у готово сваком српском сеоском домаћинству, где се паљење ватре испод казана сматра посебним догађајем.

Шљивовица – нематеријално културно наслеђе

Ракија шљивовица је 2015. године уврштена у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа Србије.

Веома је занимљива чињеница да се, не само у суседству, већ нигде у свету не прави ракија од шљива са тако добрим карактеристикама и изразитим квалитетом.

За то, поред климатских фактора, треба захвалити сорти шљиве – пожегачи, доминантној у нашим шљивицима. Неколико рејона се посебно издваја у производњи добре шљивовице, пре свих западна Србија, Шумадија и јужна Србија.

Ракија од винове лозе – Лозовача

Поред шљивовице, Србија је позната и по производњи ракије од винове лозе – лозоваче. Што је грожђе квалитетније, и сама лозовача је бољег квалитета, нарочито ако се користе мускатне сорте грожђа.

Поред лозоваче, од винове лозе се производи и ракија комовица, која се прави од петељки и кожице грожђа преосталих после цеђења бобица. Карактеристичног је укуса и нешто лошијег квалитета од лозоваче.

Лозовача се прави у подручјима где се гаји винова лоза, пре свега у источној Србији и Шумадији.

Разноврсне воћне ракије

Крајем прошлог века на северу земље почела је да се, у великој количини, производи ракија од кајсијакајсијевача.

Ова изузетно популарна и веома квалитетна ракија у Србију је дошла из Мађарске, али се њена производња, а и конзумација, проширила на целу земљу.

Некако  у исто време, у јужним крајевима Србије развила се производња ракије од крушака – крушковаче. И ова ракија, слично ракији од кајсија, захваљујући карактеристичној ароми и квалитету, постала је једна од најомиљенијих ракија.

Најбоља кајсијевача се производи у Војводини, а крушковача у јужној и западној Србији. Нешто мање популарна, али врло квалитетна, јесте и ракија која се производи од јабуке – јабуковача.

Експанзија производње воћних ракија

Неко би помислио да је ово крај приче о српским ракијама, а ми бисмо рекли да је ово тек почетак. После успеха кајсијеваче и крушковаче, почела је права експанзија производње воћних ракија.

Некада се правила само за сопствене потребе и за пријатеље, а данас се масовно производи.

Убрзо се издвојила ракија од дуње – дуњевача, која се истиче посебним укусом и благом аромом. Прво се појавила у Војводини, а сада се прави у целој земљи.

А онда су до изражаја дошле машта и способност наших људи, па је поред познате ракије од вишања – вишњеваче, која је подједнако добра и на северу и на југу земље, почела ниска без краја.

Ракија од бресака – бресковача, од нектарина – нектаринка, па позната стара ракија од дуда – дудовача или дудара, од дрењина – дреновача, па ракија од мушмула – мушмулка и лубенице – бостанка.

Због свог незаборавног укуса, посебно се издвајају ракије од малине – малиновача, од купине – купиновача и боровнице – боровњача, које се праве у западној Србији.

Ракија као лек

Наравно, када се прича о ракијама, треба напоменути ракије траварице, које се на бази лозоваче или шљивовице производе уз додатак лековитих трава, пре свега мајчине душице, жалфије и пелина.

Једна од најпознатијих српских траварица јесте она која се прави од плода клекеклековача, а ништа мање позната јесте траварица од корена линцуре.

Ту су и чувени ликери, ракија са медом – медовача, вишњама – ликер вишњеваче, ликери од малине и дрењине и ракија са младим орасима – ораховача.

Прича о ракијама из Србије дуга је и непресушна, као што су непресушне идеје, пре свега српског сељака, који је умео да искористи оно што му поднебље и природа дају.

Одломак из књиге „Гастрономски водич кроз градове и општине Србије”, који је 2013. године објавила Стална конференција градова и општина са идејом очувања гастрономске баштине Србије.

О Сајму шљива у Осечини, писала сам у чланку:
http://pslanguagecafe.com/gastronomija-u-zavicaju-sljive-u-osecini-i-kulinarski-specijaliteti-sa-uba/

Foto: Vinoteka Mosaic Wine Valjevo

Povezane objave

Leave a Comment