Čudesna Ravena – tragovima vizantijskog i rimskog nasleđa

Nastavljamo priču o čudesnoj Raveni tragovima vizantijskog i rimskog nasleđa, divimo se prelepim mozaicima i duhovnim relikvijama.

Ravena – grad duge i burne istorije

Ravena je grad duge i burne istorije. Postoje pisani tragovi da su prva naselja na ovim prostorima nastala još u praistoriji.

Svojom strateškom pozicijom na Jadranskoj obali, Ravena je bila značajna luka koja je kontrolisala trgovinu između istoka i zapada, ali privlačila i brojne osvajače.

 

U V i VI veku bila je prestonica Zapadnog rimskog carstva, pa prestonica Ostrogotskog kraljevstva i sedište vizantijske vlasti u Italiji.

U VIII veku je na kratko zauzimaju Langobardi i ulazi u sastav Papske države,  da bi se u XV veku našla pod vlašću Mletačke republike, nakon čije propasti postaje ponovo deo Papske države, a od 1861. godine deo ujedinjene Kraljevine Italije.

Čudesna Ravena je grad na čije su kulturno nasleđe različite kulture ostavile traga. No, u svetu kulture i umetnosti najprepoznatljivija je po istočnom, vizantijskom nasleđu, o čemu svedoče kupole ravenskih crkava.

Iako mozaik kao oblik umetnosti nije nastao u Raveni, ovde je našao svoje počasno mesto, poseban izraz i stil, o čemu govori i osam spomenika kulture pod zaštitom UNESKA u, kojima se mogu videti izvanredni mozaici, vizantijski i rimski.

I dan-danas tradicija mozaika neguje se u brojnim radionicama i školama mozaika.

O prekrasnim mozaicima u Crkvi Svetog Vitalija i mauzoleju slavne Gale Placidije, koje mnogi smatraju najlepšim na svetu, pisala sam u članku: http://pslanguagecafe.com/vizantijska-riznica-ravena-otkrijte-najlepse-mozaike-na-svetu-u-crkvi-svetog-vitalija-i-mauzoleju-cuvene-gale-placidije/

Nova Crkva Svetog Apolinarija (Basilica di Sant’Apollinare Nuovo)

Nova Crkva Svetog Apolinarija je sagrađena 504. godine po želji Teodorika, kralja Ostrogota i nalazi se pored palate u kojoj je kralj navodno živeo.

U crkvi je služio arijanski kult, koji je u to vreme bio zvanična religija kraljevstva, Teodorik je bio Arijanac, pripadnik verskog učenja nazvanog po osnivaču Ariju iz Aleksandrije. Arijanski kult je verovao da sin Božiji nije uvek postojao već da ga je stvorio Bog Otac, što se razlikovalo od mišljenja hrišćanske religije. Kada je godine 561. Istočno rimsko carstvo (Vizantija) osvojilo Ravenu, crkva je ponovo osveštana i posvećena Svetom Martinu, protivniku arijanske crkve.

Prema legendi, u devetom veku, mošti Svetog Apolinarija su premeštene iz Crkve Svetog Apolinarija in Klase zbog stalnih pljački gusara. Zato je ova bogomolja nazvana Nova crkva Svetog Apolinarija. Unutrašnjost crkve oslikana je živopisnim mozaicima.

Predanje kaže da je papa Gregorije tražio da se mozaici u crkvi ofarbaju u crno jer zlato na mozaicima i slikovost boja odvlače pažnju vernicima.

I ovde sam pod Teogonijim utiscima

Red lučnih prozora postavljenih visoko, škrto propušta zrake sunca, mozaici se promaljaju iz senke. Postavljeni su celom dužinom bočnih strana, blješte zlatne pločice oko povorki mučenika, proroka, patrijarha i apostola. Žene s jedne, muškarci sa druge strane, u rukama nose krune mučeništva. Na početku jedne procesije prikazana je Teodorikova palata sa belim draperijama protkanim zlatom.

Sa druge strane jedrenjaci nadutih jedara plove modrim morem iza visokih zidina utvrđenog grada Klase.  

Tri proroka kao da su iskočila iz dečije slikovnice u bogatim odeždama. Hitaju sa poklonima u rukama, dok vitlejemska zvezda sja, a palme šire grane u pozadini.

Ima ovde i scena iz Hristovog života, prepoznajem ono čudo s ribama i hlebom. U gornjem  redu ostaci su iz arijanskog doba, gde je Hrist s jedne strane prikazan golobrad, sa druge ostareo s bradom.

Ti mozaici su manjih dimenzija, mnogo su visoko, a ona procesija mučenika na donjem nivou odvlači pažnju. Eto simbolike koja govori nešto o njihovom učenju, ne umem da je rastumačim.  

Susret Ostrogota i Vizantije, sačuvan pod istim krovom. Raskošno a dostojanstveno, zadivljujuće. Eksplozija boja koja donosi mir. Doživljavam sve s one estetske, umetničke strane, religijski ne umem. Veličanstveni prizori diraju mi dušu. Treba se ovde zadržati, polako razgledati pa će se upornom oku razotkriti mnogi zanimljivi detalji. 

Teodorikov mauzolej

U neposrednoj blizini Nove crkve Svetog Apolinarija nalazi se Teodorikova palata, odnosno ono što je od nje preostalo. Mada ne postoje pouzdani dokazi da je Teodorik stvarno ovde živeo, ipak izaziva interesovanje putnika.

Kamenim stepenicama stiže se do prostorije u kojoj su podovi ukrašeni mozaicima u nijansama sive boje i geometrijskim šarama. Mozaici su oslikani i na zidovima, skromni. Ništa posebno.

U Raveni je smešten i Teodorikov mauzolej, grobnica koja je sagrađena od kamena iz Istre, 520. godine, kao večno počivalište za Teodorika, kralja Ostrogota.

Karakterišu ga interesantni gotski motivi, neuobičajeni za Rimljane. Ovo je jedina grobnica nekog kralja sačuvana iz tog perioda, a o njenom značaju govori i to što se nalazi na UNESKO listi svetske kulturne baštine.

Teodorik je osnovao Ostrogotsko kraljevstvo, koje je za vreme njegove vladavine doživelo najveće uspone. Krajem petog veka ovo kraljevstvo je zauzimalo Apeninsko poluostrvo, Dalmaciju, deo Panonije, a i Sirmijum i Singidunum bili su u njegovom sastavu. Više o Teodoriku, možete pročitati na: https://sh.wikipedia.org/wiki/Teodorik_Veliki

Neonova krstionica

Neonova krstionica je najstarija građevina u gradu, nalazi se u istom dvorištu, zajedno sa katedralom i Arhiepiskopskim muzejem, a svoje mesto našla je na UNESKO listi svetske kulturne baštine. Značenje imena Ortodoksna, ne odnosi se na pravoslavnu crkvu, već iz razloga što je arijanska crkva bila zabranjena od strane ortodoksnije doktrine.

Ime Neonova krstionica dobila je po episkopu (biskupu) Neonu, koji je naložio da se unutrašnost krstionice oslika upečatljivim mozaicima. Sazidana od pečene cigle, valjuškastog oblika, okružena zelenilom, ostavlja utisak topline. Na sreću ni ovde nema gužve, svega nekoliko finih posetilaca, posmatraju u tišini.

 

Čim se kroči u krstionicu oseti se neka lepa, posebna energija i mir. Neočekivano lepi mozaici pod bljeskom sunčeve svetlosti dobijaju dodatni sjaj i blistavost. I boje kao da trepere.

Isusovo krštenje na reci Jordan, glavni je motiv kapitalnih mozaika oslikanih na plafonu. Hrist je prikazan sa bradom kako stoji do pola u reci, dok ga Sveti Jovan poliva vodom po glavi, a bela golubica bdi sa zlatnih oblaka. Oko njih kruži 12 apostola sa krunama u ruci.

Kada za krštenja, izlivena prema originalnom obliku, pod zubom vremena je oštećena i na njoj se nazire samo mali deo originalnih ornamenata. Mozaika ima i po zidovima, obloženi su i lučni prolazi u četiri apside.

Okolo su poređane klupe, pa se može sesti i lagano, u tišini uživati u slikovitom prizoru, igri svetlosti i boja. Razmišljati o simbolima i porukama koje šalju.

Arhiepiskopski muzej sa kapelom Svetog Andrije

Arhiepiskopski muzej je još jedna u nizu turističkih atrakcija Ravene. Muzej se nalazi na prvom i drugom spratu Arhiepiskopske palate, a u njemu možete videti veliki broj kamenih artefakata i dekoracija, vrednih predmeta korišćenih od strane različitih verskih predstavnika, hrišćanskih artefakata, kolekciju slika itd.

Najvrednije znamenitosti su: kapela Svetog Andrije i Maksimilijanov tron. Fotografisanje u muzeju je zabranjeno.

Kapela Svetog Andrije nastala je u petom veku, u vreme kralja Teodorika i deo je svetskog kulturnog nasleđa.

Glavna freska ove kapele prikazuje Isusa Hrista kao mladog čoveka u vojnoj uniformi, gde u jednoj ruci drži knjigu, a u drugoj ruci veliki krst, dok jednom nogom stoji na lavu, a drugom na zmiji. Interesantna simbolika. Na mozaicima na plafonu kapele, oživljava biljni i životinjski svet Ravene.

Maksimilijanov presto od slonovače, izuzetno umetničko delo, nekada je pripadao arhiepiskopu Maksimilijanu, koji je vladao u doba Vizantije.

Foto: Pinterest

Napravljen je od ploča slonovače u kojima su izrezbareni brojni sveci i par životinja, a pretpostavlja se da je ovo vrhunsko zanatsko umeće napravljeno u Carigradu pa preneto za Ravenu. Maksimilijan je rođen u okolini Rovinja, a Justinijan ga postavlja za arhiepiskopa. Više o Maksimilijanu pročitajte: https://hr.wikipedia.org/wiki/Maksimijan_Ravenski

Crkva Svetog Apolinarija in Klase

Crkvu Svetog Apolinarija in Klase, koja se nalazi u okolini Ravene u mestu Klase, nekadašnjoj antičkoj luci, nisam stigla da obiđem, pa ću se pozvati na inspirativno Teogonijino delo:

Masivna građevina od cigle sa cilindričnim tornjem, specifičnim za ravenski kraj, posvećena je Svetom Apolinariju, učeniku apostola Petra, prvom episkopu grada Ravene.  

Pravoslavna crkva ga slavi 5. avgusta, propovedao je Jevanđelje između ostalog i po Balkanu. Unutrašnjost crkve potpuno iznenađuje utiskom prozračnosti i elegancije, suprotno od utiska koji pruža robusna spoljašnost.

Već sa ulaza u izduženi beli prostor, pogled se prikuje na scenu u dnu, u glavnoj apsidi. Stubovi od grčkog mermera i medaljoni pastelnih boja iznad njih, ne privlače pogled u prvi mah. Samo su dobar okvir koji ističe glavnu scenu.

Rapsodija boja

Na zelenoj rajskoj livadi među cvećem, ptičicama, drvećem i kamenjem, stoji svetac u bogato ukrašenoj svešteničkoj halji, ruku podignutih u molitvi ka nebeskoj sferi. Plavi krug omeđen rubinima svetluca pod sjajem 99 zvezda i velikim zlatnim krstom u centru. Slova alfa i omega sa strane, početak i kraj.

Koliko boja, nijansi, detalja, sitnih kockica stakla, zlatnih listića. Ceo prostor se fokusira na ovu scenu, izvedenu u 6. veku. Sa leve i desne strane sveca pogledom prati 12 jaganjaca, simbol 12 apostola. Tu iznad su i četiri Jevanđelista, anđeli sede na zlatnim oblacima.

Gradovi Vitlejem i Jerusalem simbolično su predstavljeni drugom kolonom jaganjaca koji se penju uz brdo ka Carstvu nebeskom… Jedva sam odvojila oči, magnetska snaga lepote. Kažu da zeleno može da pojača viziju. Ne padam u religiozni zanos, kontempliram o trajnosti i večnosti.

Koliko je to, milenijum i po, od kad su staklene kockice utisnute u sveži malter do trenutka kad konačno stojim ovde.

U jednom delu poređani su kameni sarkofazi sa reljefnim figurama i simbolima. Posle primećujem da i stubovi imaju lepe izrezbarene kapitele.

Ništa ne može da zaseni trag prvog utiska koji su žive boje mozaika utisnule. Da nema sačuvane vizantijske umetnosti u apsidi, ovo bi bila crkva kao i mnoge druge. Bar za mene, laika.

Arijanska krstionica

Nju sam poslednju obišla, jer mi je bila usput ka železničkoj stanici, a nisam želela da propustim ovaj spomenik kulture UNESKA.

Skromnijeg izgleda, više utonula u zemlju nego Neonova, a i unutrašnjost arijanske krstionice je jednostavnija. Zidovi su bez mozaika, nema ni bazena za krštenje. Motivi na svodu su veoma slični kao kod Neonove krstionice, mada su vidljive razlike u predstavljanju likova. Ne znam zašto je to tako, da li to ima veze sa religijskim učenjem ili ne.

I na ovim mozaicima je predstavljeno Isusovo krštenje na reci Jordan, tu je i Jovan Krstitelj, samo bez oreola oko glave, procesija apostola koji se susreću kod trona. Pozadina nema plavičastu nijansu kao kod Neona, već zlatnu nijansu.

Važna napomena

 

Kombinovana karta za pet građevina religiozne arhitekture je 9,5 evra i vredi svakog centa. Obuhvata obilazak Crkve Svetog Vitalija, mauzoleja Gale Placidije (u nekom periodu se doplaćuje za ulaz), Neonovu krstionicu, Arhiepiskopski muzej sa kapelom Svetog Andrije i Novu crkvu Svetog Apolinarija.

Za katedralu ulaz je besplatan, a za Arijansku krstionicu i Teodorikovu palatu ulaz se doplaćuje po 1 evro (tako je bilo početkom septembra ove godine).

Radno vreme je od 9 do 19 u periodu april-novembar, mada treba proveriti pre puta da nije bilo izmena. Laganim tempom najznačajnije znamenitosti se mogu obići u jednom danu.

Parkinga ima dosta, postoji jedan besplatan u ulici Renato Sera, blizu istorijskog centra.

U Raveni mi se posebno dopala atmosfera, sofisticirana, dostojanstvena, a posetioci su sa poštovanjem i pažnjom razgledali unikatne mozaike.

Nastaviće se…

Lep vodič o Raveni, pročitajte na: http://kasadoo.com/sr/Italija/Ravena,

i putopis na: http://www.klubputnika.org/zbirka/blogovi/55-italia/2584-ravenna

Autor: Rada Sević

Povezane objave