Čarobna reka i drvena kućica na Drini, prepoznatljiv simbol, nepatvoreno remek-delo prirode i čoveka

Za reku Drinu vezani su mnogi običaji, predanja i legende Inspirisala je nastanak mnogih pesama, umetničkih dela i jedinstvenu, bajkovitu kućicu na steni. “Sve su Drine ovog svijeta krive; nikada se one neće moći sve ni potpuno ispraviti; nikada ne smijemo prestati da ih ispravljamo.” Ivo Andrić, Znakovi pored puta

Legende o imenu

Predanje kazuje da je u osnovi imena Drina prasrpska osnova der, od koje je nastao i glagol drati, derati sa značenjem cepati, kidati. Ova reč opisuje veliku snagu vode, koja ima moć da dere stene, planine i zemljište radi stvaranja svog toka.

Druga legenda kaže da ime Drina potiče od starogrčkog naziva Drinos (Dreinos), što je kasnije kod Rimljana postalo Drinus (Drinus). Rimljani su to ime preuzeli od starosedelaca.krivudava Drina

Neki smatraju da je magična reka dobila ime po Drinosu, mitološkom paganskom božanstvu kome su se prinosile i ljudske žrtve.

Postoji priča koja govori da kada je turski sultan Mehmed Fatih 1463. godine osvajao Bosnu, preko Drine kod Ustikoline prevela ga je na skeli mati trojice braće Кujundžića. Кad je bio na sredini reke koja se tada zvala Zelenka i Zelenika, upade mu konj u vodu i utopi se, na što sultan povika: Bu su derin – Ova voda je duboka. Od reči derin, vele, postalo je ime Drina.

Narod je reku dugo zvao i Zelenika i Zelenka ili Zelena reka, zbog nestvarne zelene boje vode. Negde sam pročitala da je boja toliko intenzivna kao da neki posvećeni slikar neprestano u nju sipa svoje tempere.

Ima trenutaka, posebno leti, kad Drina postaje plavičasta kao more, pa i kristalno prozirna zimi.

Bajkovita kućica na steni

Krivudava reka je obeležila živote ljudi koji su živeli na njenim obalama. Mnogi običaji, predanja i legende vezani su za nju. Inspirisala je nastanak mnogih pesama, brojnih umetničkih dela i jedinstvenu, bajkovitu kućicu na steni. 

DrinaBajkoviti prizor stene sa drvenom kućicom, dok je sa obe strane grli blistavo zelena voda, prepoznatljiv je simbol čarobnice Drine, Bajine Bašte i zapadne Srbije. Od 1968. godine privlači pažnju istinskih ljubitelja prirode i reke.

Za nesvakidašnji poduhvat vredan divljenja, glavni krivac je, tada sedamnaestogodišnji, Milija Mandić, koji je sa svojim prijateljima osmislio i sagradio neobičnu kućicu na steni.

Moćna i nepredvidiva Drina povremeno je plavila, rušila i nosila kućicu, ali su istrajni entuzijasti ubrzo postavljali novu i lepšu. I ostavili u amanet idiličan prizor koji govori o jedinstvu čoveka i prirode.

Da li se pitate otkud stena nasred plahovite Drine? Svoje prste umešao je lično legendarni srpski junak Marko Kraljević. Istorijski junak želeo je da pređe na drugu obalu Drine, a da njegov znameniti konj Šarac ne pokvasi noge.

Snažan i vešt, kakav je bio, Marko Kraljević je sa vidikovca Crvena stena bacio veliku stenu usred reke. Šarac je sa jedne obale spretno skočio na stenu, kratko predahnuo i odskočio na drugu obalu Drine. Neki tvrde da se na steni i dan-danas mogu videti otisci Šarčevog kopita.

Svetska slava

Svetsku slavu stekla je odavno. Zadivljen njenom lepotom, čuveni holivudski glumac Robert de Niro dao je ime svojoj kćerci Drina, po ćudljivoj lepotici. Nije se promenila. Ostala je svoja, autentična. Divlja, neukrotiva, misteriozna… Nepatvoreno remek-delo prirode i čoveka.

U žiži interesovanja svetskih medija i putnika ponovo se našla kada su časopisi Dejli mejl (Daily Mail) i Nacionalna geografija (National Geographic) objavili fotografije čarobne kućice na steni, okružene smaragdnozelenom bojom, tečnom kao žad.

Bekrajno zelenilo šuma spuštalo se do same vode i pružalo unedogled.Kućica na steni

Smaragdnozelena, nijansa zelene trave, pomešana sa nijansom mahovine, maslinasta, plavozelena, boja zelene jabuke, osvežavajuća mintzelena…

Sve nijanse zelene boje prelivale su se pod sunčevim zracima, praveći savršen prizor, ispunjen osećanjima balansa i harmonije prirode. Kameleonska reka, kristalno čiste vode, tiho se talasala šaljući svetu lepu sliku Srbije.

Fitigrafije: Vikimedija i privatna arhiva

Priredila: Rada Sević

 

 

Povezane objave