Brankovim stazama – Sremski Karlovci i Stražilovo

Koliko me voli neko mesto merim po lakoći sa kojom u njemu dišem i po miru koji osetim na srcu…Danas vas Brankovim stazama vodim u Sremske Karlovce i Stražilovo.

Branko Radičević

Ne znam da li zbog imena, njegove naročite prirode koja se tako divno ogleda u njegovoj poeziji ili nečeg trećeg, tek Branko Radičević je obeležio moj život na mnogo načina. Moja osnovna škola, koja je ujedno bila i moje prvo radno mesto, nosi njegovo ime. U jednom od najvažnijih perioda svoga života stanovala sam u Ulici Branka Radičevića.

Posle Radičevićevih istom silinom zavolela sam Miljkovićeve stihove… Uz sve to i moj tata se zove Branko. Jednostavno, u celom tom vaskolikom pesničkom svetu on je meni nekako najmiliji. Samo kod njega sam osetila to neverovatno jedinstvo dečje čiste duše, ogroman senzibilitet, prepun naivnosti, jedan idealizam koji se nikada posle u našoj književnosti nije ponovio i jednu beskrajno veliku ljubav, za ženu, za ljude, za narodni jezik, za život, a posebno za njegove Karlovce. 

Oj, Karlovci, mesto moje drago

Kada se na spustu sa Fruške gore mom pogledu ukaže tabla sa stilizovanim ćiriličnim natpisom Sremski Karlovci, dok se u pozadini talasa Dunav, meni se duša obraduje. Već slutim mirne i idilične sate koje ću provesti u jednoj od svojih omiljenih varoši.

Koliko me voli neko mesto merim po lakoći sa kojom u njemu dišem i po miru koji osetim na srcu. Karlovci uvek dočekuju sa najvećom dobrodošlicom.

Pričala sam vam http://pslanguagecafe.com/fruska-gora-manastirskim-i-pesnickim-stazama/ kako sam se poodavno dobrano napila vode na česmi Četiri lava, ne znajući za legendu da onaj ko jednom ugasi ovde žeđ, uvek će se vraćati u Karlovce. I tako naše drugovanje traje evo već više od dve decenije…

Volim te varoši u kojima vreme stoji. Ako se malo potrudite, možete čuti huk prošlih vremena, jer izgleda kao da će svakoga časa iz zgrade Magistrata izaći stražari u uniformama, a iz Saborne crkve Svetoga Nikole dame sa šeširima, ozbiljnog izraza.

Odnekud iz Rajačićeve sigurno će uskoro doći kočija po mlade dame koje su se predugo zadržale na šetalištu. Ulaze u kočiju polako, osvrćući se tobož nehajno, kako bi osmotrile da li ih neke oči prate.

Najmirisniji kuglofi

I trg je njegov – Brankov. Mirišu kuglofi – sa čokoladom, višnjom, narandžom, suvim grožđem, makom, i naravno oni najlepši – sa bermetom. Najviše volim Mirine http://kuglof.blog.rs, meke, nežne, mirisne, umotane u šuškavi celofan uvezan veselom trakom.

Ona se uvek osmehuje, odevena u divnu haljinu starinskog kroja, pozdravlja vas izdaleka širokim osmehom, spremna da podeli savete i recepte za ove savršene kolače. Zahvaljujući njoj sam kupila kalup i počela sama da ih pravim. Vremenom sam se prilično izveštila, ali i dalje nisam ni blizu tom ukusu koji karlovačke majstorice postižu.

Zato ne propustite da posetite Festival kuglofa, koji se održava u maju ili junu, ovo je savršena prilika da saznate sve o ovoj neverovatnoj poslastici, koja ima svoju istoriju, tradiciju i brojne obožavaoce.

U Karlovcima postoji i jedinstveni Muzej kuglofa „Gea“, gde ćete uživati u posebnoj atmosferi male prodavnice, porazgovarati sa vlasnicom i što je glavno – degustirati.

Karlovačka gimnazija

Ne patim od snova, ali jedan mi je ostao neostvaren, da budem đak Karlovačke gimnazije. Onih smutnih devedesetih nije bilo govora o tome da se školujem daleko od kuće, kada su mi tolike druge gimnazije u blizini.

Sa kakvim sam strahopoštovanjem kao studentkinja književnosti obilazila njene hodnike, učionice, biblioteku, zbornicu, raspitujući se kolike su mogućnosti da tu jednog dana počnem da radim, kad već ja nisam učila, da učim druge. Škola-muzej poslužila je kao scenografija za neke od čuvenih domaćih filmova, kao što su Balkan ekspres, Varljivo leto ’68, Tito i ja i meni posebno drag film Lajanje na zvezde.

Dvorska bašta – kapija između svetova

Nedaleko od škole se nalazi Dvorska bašta. Onoga trena kad zakoračite među drvorede na stazu, kao da ste prošli kroz vremensku kapiju. Tačno mogu da vidim čipkaste suncobrane, krinoline ispod kojih proviruju božanstvene cipele, da čujem kikot mladih devojaka koji se meša sa žuborom potoka koji teče ispod staze.

Na jednoj klupi mladić čita knjigu, malo se namrštio, na drugoj se zaljubljeni par nasmejano došaptava, dečaci se igraju lopte na travi, devojčica sa kikicama oslonjena o mladi kesten broji dok se drugarice sakrivaju iza čuvareve kućice…

Sunce probija kroz krošnje i šara stazu. Posebno je bašta lepa u jesen, kada je staza posuta raznobojnim lišćem, pa vam stopala nestaju u tom šuškavom tepihu. Uživaćete u skupljanju kestenova kojih bude na sve strane, gde god zakoračite.

Pijani od vina i od priča

Kada se zasitite šetnje svratite u neki od vinskih podruma da se okrepite. Obavezno u jesen, jer tada ima šire, a nema lepšeg mladog vina nego što je ovo iz karlovačkih vinograda. Odvojte pošteno vreme za posetu podrumu, koji god da izaberete, jer će ljubazni domaćini, pored degustacije, znati da vas počaste i divnim pričama – o grožđu, vinu, životu, ljubavi… Nećete znati od čega ste pijaniji, od vina ili od priča.

Bermet je jedno od mojih omiljenih vina. Dovoljno slatko da privuče, s merom oštro da opomene i aromatično da vam pokaže svoju posebnost. Jedinstveno je po tome što se u njega dodaju lekovite trave, preko 20 vrsta može da se kombinuje, pa probajte da u njegovom ukusu osetite i odredite šta su to vešti vinari stavili u ovo božansko piće.

Svake godine krajem septembra ili početkom oktobra organizuje se Karlovačka berba grožđa – Grožđebal, lepa i vesela manifestacija na kojoj se pored vinarija predstavljaju i brojne zanatlije, rukotvorci, umetnici sa svojim stvaralaštvom.

Posle posete podrumu, nema druge nego šetnja do Dunava, da se malo ohladi glava. Sedite na obalu ili u neku od konoba, popijte kafu, slušajte reku, probajte da se vratite u stvarnost.

Preporučujem i da se popnete na Magarčev breg, vidikovac sa koga se lepo vidi varoš, Dunav i potez ka Petrovaradinu. Na vrhu se nalazi amfiteatar u kome sedi Duško Trifunović, večno zagledan u svoj omiljeni pejzaž, pesnik čiji su romantični stihovi obeležili domaću rok i pop muziku. Vidikovac je otvoren od 31. marta do 31. oktobra.

Stražilovo

Kad god dođem na Stražilovo popnem se do Brankovog groba. Staza je laka, ne mnogo strma i dobro obeležena, uputite se bez oklevanja, jer će vas na kraju dočekati divan pogled, isti onaj koji je pre mnogo godina očarao našeg Branka, toliko da je poželeo da zauvek tu ostane.

Narod mu je na tom mestu podigao predivan spomenik, naročit zbog toga što je načinjen od kamenja koje je doneto sa različitih planina, iz raznih krajeva u kojima je živeo srpski narod. Ima oblik piramide, sa krstom na vrhu ispod koga stoji: Branku srpski narod i stihovi: Mnogo teo, mnogo započeo, čas umrli njega je pomeo. Na kamenim blokovima su utisnuti nazivi: Dinara, Klek, Vršačka kula, Fruška gora, Avala, Lovćen, Velebit. Brankova ideja o bratskom kolu na ovaj način je ugrađena u spomenik.

Ni sama ne znam koliko sam ljudi odvela gore, da pogledaju u pravcu kuda su njegove oči lutale, da udahnu fruškogorski vazduh koji zaista treperi nekom poezijom, različitog tonaliteta u svako doba godine.

Brankova poezija

Često pomislim… da je poživeo, da ga tuga i tuberkuloza nisu tako rano odnele, u leto 1853, šta bi sve i koliko bi divnih stihova on još napisao. Ali to nije bilo njegovo, nego da bude početak, da okrene pogled srpske poezije u jednom sasvim novom i drugačijem pravcu, narodnom, lirskom, iskrenom, životnom…

Podsetite se najlepših Brankovih stihova: https://www.poezijasustine.rs/2017/08/branko-radicevic.html

Spomenik je podignut 1885. godine, po projektu arhitekte Svetozara Ivačkovića, a isklesao ga je Italijan Petar Kituzi iz Dubrovnika. Mnogo me je obradovala njegova obnova 2010. godine. Spomenik je pre toga bio oštećen, kao i ceo plato na kome se nalazi, usled dejstva bujičnih voda, a još više usled bujice nebrige i zaborava.

Mitsko Stražilovo: https://www.youtube.com/watch?v=EQjM6JqXnXQ

Od Brankovog groba primetićete brojne putokaze za šetne i planinarske staze, jer ovde je prava raskrsnica šumskih puteva koji vode do svih delova Fruške gore. Njima ćemo narednog puta, do tada, iskoristite jedan od ovih lepih vikenda da posetite Sremske Karlovce ili da se u njih vratite.

Možda se sretnemo…

Branka Tarbuk

Povezane objave