Božićni praznici u Srba

Vaskrs je najveći hrišćanski praznik ali se božićni praznici u Srba proslavljaju najsvečanije u celoj kalendarskoj godini. Na Božić se slavi Hristovo rođenje. Njegovo očovečenje i silazak među ljude, u porodicu, učinio je da Božić postane porodični praznik: dece, majki, očeva i cele porodice. Zato nijedan drugi praznik nema toliko raskošne simbolike i folklornih elemenata kao Božić. Inspirisan verom, lokalnom kulturom i tradicijom, narod je vekovima stvarao različite običaje u čast praznika.

Nekoliko nedelja pre i posle Božića traje svečano praznično raspoloženje. U ciklus božićnih praznika spadaju: Detinci, Materice, Oci, Tucindan, Badnji dan, Božić, Nova godina, Bogojavljenje, Jovanjdan i Savindan. Za svaki od njih vezani su brojni lepi običaji.

Detinjci

U treću nedelju pred Božić slave se Detinjci, praznik dece. Toga dana rano ujutru ili po dolasku iz crkve sa bogosluženja, odrasli simbolično vezuju svoju decu. Za vezivanje se obično koristi kanap ili konac. Dobra i štedljiva deca uštede nešto novca da za svoj praznik kupe neki poklon da se njime odreše. Taj simbolični znak dečje pažnje treba posebno razvijati kako bi deca u najranijem uzrastu naučila da misle na svoje roditelje i da ih obraduju. Veze i vezivanje dece simbolizuje porodične veze i povezanost sa roditeljima.

Materice 

Ovaj praznik pada u drugu nedelju pred Božić. On je najveći hrišćanski praznik majki i žena. Toga dana deca porane da kanapom ili šalom vežu svoju majku na isti način kao što su one njih vezivale na Detinjce. Majka se pravi da ne zna zašto je vezana. Kad joj deca čestitaju praznik majka im daje neki poklon, da je odreše. U novije vreme praznik Materica svečano se proslavlja i pri našim hramovima, naročito u gradovima. Pobožne žene u dogovoru sa sveštenikom pripreme prigodni program u kome učestvuju deca sa prikladnim recitacijama i pevanjem, posle čega deca vezuju prisutne žene. One im se „dreše“ pripremljenim paketićima, knjigama, krstićima, itd. Negde se organizuje poseta bolnici, naročito dečjim odeljenjima, gde se deci nose pokloni, što daje ovom prazniku pun hrišćanski smisao.

Oci ili Očevi 

U prvu nedelju pred Božić praznuju se Oci. Toga dana, isto kao na Materice, deca vezuju svoje očeve, a ovi im se „dreše“ poklonima, isto kao i majke. Oci, Materice i Detinjci su čisto porodični praznici i za taj dan domaćice pripremaju svečani ručak na kome se okupi cela porodica. Ovi praznici i običaji vezani za njih doprinose jačanju porodice, slozi u njoj, razumevanju, poštovanju između dece i roditelja, starijih i mlađih, što sve zajedno čini porodicu jakom i zdravom. A porodica je temelj jednog društva, države i crkve.

Tucindan

Dva dana pred Božić slavi se Tucindan. Toga dana posle podne sprema se pečenica za Božić. Nekada se pečenica pre sređivanja „tukla“ u glavu, a zatim klala i spremala za pečenje. Zato je ovaj dan nazvan Tucindan. Za pečenicu se peče prase ili jagnje, mada se u novije vreme pečenica planira prema broju članova porodice, pa se može spremiti: ćurka, guska ili kokoš. Pečenica je dobila ime po ,,pečenju“, što pokazuje način pripremanja mesa za božićni ručak.

Badnji dan

Dan uoči Božića zove se Badnji dan. Ime je dobio po badnjaku, mladom cerovom ili hrastovom drvetu. U nekim krajevima, ako nema hrasta donosi se jelovo ili borovo drvo. Na Badnji dan domaćin peče ,,pečenicu“, a uveče je unosi u kuću zajedno sa badnjakom i slamom, da kuća liči na pećinu u kojoj se Hristos rodio. Domaćica sprema hranu i mesi kolače za božićni ručak.

Кako se seče badnjak? Pre izlaska sunca, na Badnji dan, domaćin sa sinovima ili unucima odlazi u šumu da seče badnjak. Bira se obično mlad i prav cerić, ako nema cerića može i hrast. Stablo cerića treba da bude toliko da ga domaćin na ramenu može doneti kući. Kada odabere odgovarajuće drvo, domaćin se okrene istoku, prekrsti, pomoli Bogu i Hristovom rođenju, uzima sekiru i sa istočne strane seče badnjak. Kad badnjak donese kući uspravi ga pored ulaznih vrata, gde stoji do večeri kada se iseče za drva i unosi u kuću.

Šta simboliše badnjak? Badnjak simbolički predstavlja drvo koje je pravedni Josif založio u hladnoj pećini gde se Hristos rodio. Badnjak nagoveštava i drvo Кrsta Hristovog. Svaka srpska porodica Božić dočekuje sa badnjakom, kako bi ovo drvo naložili tokom božićne noći kao što je to pravedni Josif uradio. U drugim hrišćanskim i pravoslavnim zemljama, umesto badnjaka u kuću se unosi jelka. Odmah se nameće pitanje zbog čega postoji ova razlika. Razloge moramo tražiti u činjenici da je u bliskoj prošlosti jelka bila retko i skupoceno drvo koje se nije moglo naći u svim krajevima niti je bila praktična za loženje. Tako se do danas u srpskim porodicama za Božić donosi badnjak, a ne jelka.

Badnje veče

Badnje veče praktično spaja Badnji dan i Božić. Kad padne mrak, domaćin sa sinovima unosi u kuću pečenicu, badnjak i slamu.

Slama se unosi posle badnjaka i posipa po celoj kući. Domaćica u slamu pod stolom, gde se večera, stavlja razne slatkiše, sitne poklone koje deca traže i pijuču kao pilići. Time se simbolično svaka kuća dekoriše da liči na pećinu sa jaslama gde se Hristos rodio.

Večera uoči Božića – Кada se unesu pečenica, badnjak i slama, svi u kući zajedno stanu na molitvu, otpevaju tropar „Roždestvo tvoje“, pomole se Bogu, pročitaju molitve koje znaju, čestitaju jedni drugima Badnje veče i sedaju za trpezu. Večera je posna, obično se priprema prebranac, sveža ili sušena riba i druga posna jela i suvo voće.

Božić 

Najradosniji praznik među svim praznicima je Božić. Praznuje se tri dana. Prvi dan Božića slavi se 7. januara po novom, a 25. decembra po starom Julijanskom kalendaru. Na Božić ujutro, pre svitanja, zvone sva zvona na pravoslavnim hramovima, čuju se puške i prangije, najavljujući dolazak Božića i božićnog slavlja. Domaćin oblači svečano odelo i sa nekim iz kuće odlazi u crkvu na jutrenje i Božićnu liturgiju. Posle službe prima se nafora koja se jede pre svakog posluženja. Ljudi se pozdravljaju rečima: Hristos se rodi! i otpozdravljaju: Vaistinu se rodi! Tako se pozdravlja do Bogojavljenja. Kada domaćin dođe iz crkve, pozdravi sve u kući božićnim pozdravom, ukućani se ljube međusobno, čestitajući jedni drugima praznik.

Položajnik

Rano pre podne na Božić u kuću dolazi poseban gost, položajnik, koji se obično dogovori sa domaćinom, a može biti i neki slučajni namernik. Položajnik pozdravi sve božićnim pozdravom i odlazi kod šporeta. On otvori vrata na šporetu ili peći i džara vatru govoreći zdravicu: „Кoliko varnica, toliko srećica, koliko varnica toliko parica (novca), koliko varnica toliko u toru ovaca, koliko varnica toliko prasadi i jaganjaca, koliko varnica, toliko gusaka i piladi, a najviše zdravlja i veselja! Amin, Bože daj!“ Položajnik simbolički predstavlja one mudrace i mage koji su znali da protumače značenje zvezde koja se pojavila na istoku u vreme Hristovog rođenja. Položajnik se simbolično dovodi u vezu sa njima, jer zna da čara vatru i tumači značenje varnica koje izlaze iz šporeta. Za dobre vesti i zdravice domaćica ga posluži i daruje nekim prikladnim poklonom. Crkva daje poseban značaj ovim narodnim običajima. 

Česnica 

Rano ujutru na Božić domaćica peče pogaču, koja se zove česnica. U nju se stavlja novčić – zlatni, srebrni ili obični, odozgo se bode grančicom badnjaka, i ta česnica ima ulogu slavskog kolača na Božić. Kada česnica bude pečena iznosi se na sto gde je već postavljen božićni ručak. Domaćin iseče deo pečenice za božićni ručak (obično levu plećku, glavu i deo od rebara). Kada svi stanu za sto, domaćin zapali sveću, uzima kadionicu, okadi ikone, kandilo i sve prisutne, kadionicu preda nekom mlađem koji kadi celu kuću. Ako niko ne zna da otpeva božićni tropar onda se naglas pročita Oče naš. Кad se molitva završi pristupa se lomljenju česnice. Česnica se lomi na onoliko delova koliko ima članova porodice i jedno parče za slučajnog gosta, putnika namernika. Onaj ko dobije deo česnice sa skrivenim novčićem, po narodnom verovanju, biće srećan cele godine, a domaćin ga daruje nekim poklonom ili novčanicom. Кada se završi lomljenje česnice, ukućani jedni drugima čestitaju praznik i sedaju za trpezu.

Božić u urbanoj sredini – Postavlja se pitanje kako slaviti Božić danas, u izmenjenim uslovima života u gradskim sredinama, gde nema vatre ni ognjišta, šume ni drveća i gde je nemoguće na visoke spratove podizati veliko drvo. Uoči Božića umesto velikog badnjeg drveta u kuću se unosi manja hrastova grančica i malo slame i stavlja ispod slavske ikone. Zapali se sveća i kandilo, što simboliše vatru i ognjište. Kuća se okadi tamjanom i obavi porodična molitva, a ostatak večeri provodi se u porodici ako se ne ide u crkvu na molitvu.

Nova godina 

Ovaj praznik se praznuje 14. januara po novom kalendaru, a po starom 1. januara, zbog kašnjenja Julijanskog kalendara. U narodu postoji običaj „čekanja Nove godine“. Uoči Nove godine sprema se svečana večera, gde svi ukućani sa svojim gostima, kumovima, prijateljima i srodnicima veselo čekaju ponoć. Negde se to radi organizovano, u restoranima, hotelima, salama i slično. U ponoć svi se ljube i jedni drugima čestitaju dolazak Nove godine sa željama za dug i miran život, dobro zdravlje i uspeh u poslu. Sutradan se odlazi u crkvu na službu. Posle službe se obavlja svečani ručak. Domaćica mesi pogaču vasilicu (vasilica se zove jer je toga dana praznik Svetog Vasilija Velikog). Negde se vasilica mesi od kukuruznog brašna.

Fotografije: http://www.spc.rs/sr/bozhitsh i www.caglas.rs   Video na temu božićnih običaja možete pogledati ovde: https://www.youtube.com/watch?v=slNK1mpoPhA

Materijal preuzet sa sajta: http://www.spc-novagorica.eu

 

Povezane objave