Božanstvene Ćinkve tere (Cinque terre) – Pet zemalja

Pet zemalja (Ćinkve tere) su čaroban i dramatičan komadić zemlje i oda ljudskoj istrajnosti i marljivosti. Bez sumnje, jedan od najlepših predela sveta!

Putešestvije vozom iz Pietra Ligure do Ćinkve tere

„Baš se vidi da volite Italiju“ – rekoše naši saputnici u vozu Ventimilja-Đenova.

„Da“, kažem ja. „Volim Dantea, Botičelija, Mikelanđela, Da Vinčija, Berninija i mnoge druge poznate Italijane koji su otišli u večnost. Volim italijansku hranu, jezik, kulturu, muziku, istoriju, umetnost, modu, dizajn, automobile… Najviše volim vas, žive Italijane koje mogu da pitam za pravac, smernice šta da obiđem i vidim u ovoj lepoj zemlji. Bez vas Italija ne bi bila ono što jeste. Hvala vam!“

Bez Italijana naše putešestvije vozom iz Pietra Ligure do Pet zemalja teško bi bilo uspešno. Vrlo zanimljiva ruta Pietra Ligure-Đenova, Brinjole-Sestri Levante, Sestri Levante-Monteroso na moru-Vernaca-Manarola-Riomađore-Levanto-Đenova glavna stanica-Pietra Ligure.

Putovanje je praćeno štrajkom železnice, menjanjem perona sa kojih voz polazi 5 minuta ranije, kašnjenjem vozova, priključivanjem našem trojcu nekoliko zbunjenih američkih turista koji su kupili kartu iz Ventimilje do Vernace i očekivali da stignu do svog odredišta bez presedanja! Prava avantura!

Na sajtu http://www.trenitalia.com  može se pogledati red vožnje vozova uz naznaku koliko ima presedanja i gde.

Bilo je zabavno i ponovila bih ovu avanturu, posebno što železnička pruga kroz Liguriju ide pored mora. Iz voza imate priliku da vidite prizore nesvakidašnje lepote.

Obišla bih Kornilju (za koju nam je ponestalo vremena; nama je sat/sat i po u jednom selu bilo premalo vremena), La Speciju, Zaliv pesnika (tamo gde su se družili Bajron i Šeli), Portovenere, ostrva Palmaria, Tino i Tineto.

Božanstvene Ćinkve tere

Prošle godine ova mesta posetilo je oko 2,5 miliona ljudi. Sela su toliko mala da više ne mogu da prihvate ovoliki broj posetilaca i propadaju zbog erozije tla. Meštanima je život u takvim uslovima postao nemoguć. U šta smo se i same uverile, posebno u Vernaci i Manaroli, gde su gužve bile ogromne.

Priča se uveliko o ograničenju broja posetilaca celoj regiji, mera koju Italija planira da sprovede kako bi lokalnu kulturu i tradicionalni način života sačuvala od uništenja.

Pet zemalja (Ćinkve tere) su čaroban i dramatičan komadić zemlje i oda ljudskoj istrajnosti i marljivosti. Bez sumnje, jedan od najlepših predela sveta! Za svako poštovanje je veština da se od mora otme zemlja i na toj gomili kamena i stena svako dobije dom i vidi more, sunce i terase.

Prvi spomen Pet zemalja datira iz 11. veka, kada i prvo kultivisanje terasa, prvo u Monterosu i Vernaci, a ostali niču na moći i snazi Đenovske republike. Gradići su obavijeni zidinama zbog napada pirata.

Da bi sprečila iseljavanje stanovništva u Ameriku, vlada u 19. veku otvara vojnu luku i fabriku u La Speciji, a železnica u ovaj kraj donosi potpuno novi život.

Obala, okolne planine i ovih pet sela deo su Nacionalnog parka Pet zemalja i nalaze se na Uneskovoj listi od 1997. godine. Ovo područje čini 18 kilometara kamenite obale sa mnogobrojnim uvalama.

Na području nacionalnog parka danas živi 5.000 stanovnika, u pet sela: Monteroso na moru (Crvena planina na moru, Monterosso al Mare), Vernaca (Vernazza), Kornilja (Korniglia), Manarola (Manarola, u prevodu: mlin za pravljenje maslinovog ulja) i Riomađore (Velika reka, Riomaggiore).

Čudna i negostoljubiva zemlja

Na 7.600 km zida terasa najviše se gaje vinova loza i masline, bosiljak (za čuveni pesto), začini (lovor, ruzmarin, timijan), voće i povrće, med. Iz čudne i negostoljubive zemlje dobija se hrana za preživljavanje. Riba i morski plodovi su osnovne namirnice. Interesante ture u ponudi na: http://www.arbaspaa.com

U svakom selu pored štanda turističke organizacije nalazi se i štand Trenitalije. Najbolje je uzeti dnevnu kartu, koja košta 16 evra (u letnjem periodu) i može se koristiti neograničen broj puta, za prevoz busevima za razgledanje sela, liftovima, tamo gde voz nije dostupan.

Uz ovu kartu imate pristup i uređenim pešačkim stazama, usluge vodiča, kao i ulaz u pojedine muzeje u La Speciji po povlašćenoj ceni.

Izgradnja pruge na tako nepristupačnom terenu fascinantnan je poduhvat. Vozovi samo povremeno izlaze iz tunela, a u Vernaci je stajalište u tunelu. Treba biti obazriv i ne prelaziti žutu liniju kada voz ulazi u stanicu.

Bezbroj stepenica i strmih uspona od uzbuđenja skoro da nismo primetile, jer svaki vodi do nekog vidikovca, odakle se pruža predivan pogled. Lepota svuda oko nas.

Pred ovim pejzažima putnik namernik mora da zastane i divi se harmoničnoj interakciji čoveka i prirode. Gusto zbijene kuće ofarbane u pastelne boje, čamci parkirani tik pored kuća, veš na prozorima i terasama, tipičan su motiv sa razglednice iz ovih slikovitih mesta. Koliko se čini da su ista, toliko su različita.

Slikoviti Monteroso na moru

Kada se dolazi sa severa iz Levanta, prvo mesto u Pet zemalja je slikoviti Monteroso na moru, najveće od svih sela, čije postojanje je dokumentovano još u 11. veku. Samo u ovo selo moguć je pristup kolima. Stari i novi deo sela povezani su tunelom.

U starom delu smo obišle Crkvu Svetog Jovana Krstitelja i Kapucinerski manastir, u kojem se nalazi čuveno „Raspeće“ Van Dajka. Ovde su smeštene peščane plaže – najveće, a po meni i najlepše u celom nacionalnom parku, otmene vile, među kojima i Montale, u kojoj je boravio i italijanski nobelovac, književnik Euđenio Montale.

Bajkovita Vernaca

Sva kao umetnička slika na kojoj su prikazani Crkva Svete Margarite Antiohijske, ostaci saracenske tvrđave, maleni trg, uzane uličice, brojne radnjice sa lokalnim proizvodima (ovde smo morale da kupimo pesto sos, sapune od maslinovog ulja i limuna, aromatične začine), galerije, restorani, s jedne strane.

S druge strane, terasaste padine pune vinograda pružaju se u nedogled, te se čini da dodiruju samo nebo. Fantastična panorama prosto vas mami da se penjete dalje i dalje.

Autentična Kornilja

Treće selo, Kornilja (Corniglia), jedino nema izlaz na more i do njega se stiže preko 365 stepenika. Druga mogućnost je sačekati bus-šatl koji vozi od železničke stanice do centra sela. Nismo je preskočile zbog nedostatka kondicije, već vremena.

Čarobna Manarola

Put ljubavi koji povezuje Manarolu sa susednim mestom Riomađore, staza od 2 kilometra, napravljena je još 1920. godine, da omogući mladim ljudima da se druže. Tokom našeg boravka, Put ljubavi je bio zatvoren, osim nekih 200 metara, što je bilo sasvim dovoljno da se naprave nestvarne fotografije. Mlinski točak, simbol mesta skoro i da ne primećujem.

Lepota krajolika Manarole me prosto začarala. Bez reči upijam slike, boje, melodičnost italijanskog jezika, osluškujem šum vode reke Gropo (koja deli selo na dva dela), igru talasa i stena.

Udišem miris Ligurijskog mora, svežinu vazduha što dolazi sa okolnih brda i meša miris bosiljka sa mirisima ribe, soli i raznobojnog cveća. Poželim da sam slikar i da mogu kistom ovekovečiti ovu lepotu.

Želim da zaustavim vreme, sednem u restoran na litici brda iznad mora, da uz pastu sa pesto sosom i čašom belog vina „Bokačo“ ili „Petrarka“ nazdravim životu, ljudskoj marljivosti i trudu!

Pitoreskni Riomađore

I u Riomađoru nas je dočekala raskošna scenografija, tipična arhitektura Pet zemalja. Pretpostavlja se da je ovo najstarije selo. Legenda kaže da su ga osnovali Grci u 7. veku bežeći od vizantijskog cara Lea III.

No, postoje pisani tragovi koji govore da je ovo kao i ostala sela Pet zemalja pripadalo moćnoj đenovljanskoj porodici Fieski.

Selom dominiraju Crkva Svetog Jovana Krstitelja i tvrđava sa koje mora da se pruža impresivan pogled, ali mi ovoga puta nismo stigle da je obiđemo. Zamirisali su morski specijaliteti i ja nisam mogla da odolim. Prženi morski plodovi, riba, pohovano povrće uz sgabei (ukusno pecivo koje se prži u ulju), bili su preukusni!

Još jednom smo bacile pogled, za koji mislimo da seže do Apuanskih alpa na granici sa Toskanom ili Mesečevih planina, kako kažu Dante i Bokačo.

Dok izlazimo iz tunela u trenutku kada voz prolazi iznad naših glava, napuštamo prelepe Ćinkve tere sa uverenjem da ćemo se barem još jednom vratiti!

Autor: Rada Sević

 

Povezane objave